Odmah u startu da napomenem da su mi omiljeni automobili, neki i sad, bili Lancia Delta Integrale HF, Mercedes W124, tadašnja serija 5... ali sa realne tačke gledišta, i onoga što je tada bio "every day car", Felicia mi je bila pravo otkrovenje.
Sećam se dana kada je moj otac u firmi u kojoj je radio dobio, kao službeno vozilo, belu Feliciju u GLX opremi. Razlika u odnosu na LX je bila ta što je ova imala četvorokraki volan iz VW grupacije, mislim od Golfa, obrtomer, neke dodatke u enterijeru, felne sa lepim ratkapnama, Blaupunkt fabričku muziku, centralnu bravu, branike i brave u boji karoserije...
Motor je bio 1.3 sa sedamdesetak KS. Ne sećam se da li je bio MPI, koji su tada ugrađivali u Škode, ili neki "podmlađen" iz dotadašnje game, ali bio je tih i lepo vukao.
Kako je tada porodični auto bio Renault 4, ovo je izgledalo kao vasionski brod. Jedva sam čekao dan kada moj otac uzme Feliciju da bi obavio neki posao i svrati do kuće da iskoristim priliku da sednem u nju.
Korak iznad nje bila je Oktavija, koju je imao komšija iz susedne ulice. Bila je 1.6 ili 2.0 benzinac, full ajnšpric, sa zavodljivim zvukom kad se "zabode" gas. Boja je bila neka zelenkasta metalik, vrlo joj je lepo stajala.
Нема коментара:
Постави коментар