Jedna od stvari koju sam probao a koja me "drži" i dan-danas su dronovi. Prvi dron koji sam kupio je bio Ryze Zello. Dron koji je koštao nekih sto eura, veoma lak za letenje ali na veoma maloj visini (do 30 metara) i bez kontrolera, već direktnoj wireless vezi dron-telefon. Sećam se 360° snimaka u 720p rezoluciji, što mi je tada bilo veoma zanimljivo. Zanimljiva je bila i sama perspektiva snimanja/slikanja, jer sam do tada uvek slikao klasičnim fotoaparatom ili telefonom.
Sad kreće ono pravo. Zaraza je to, sad mora da se ide na jaču mašinu. Na red dođe DJI Spark, ozbiljan dron, ozbiljne mogućnosti. On mi otvori vrata komercijalne upotrebe. Snimali smo kampanje za poslovne korisnike, leteo na manifestacijama, gledao našu zemlju iz vazduha. No, na nagovor kolega, kupimo još bolji dron. Ortački. DJI Air2. Kakva je to sila bila... Relativno brzo sam izašao iz ortakluka i vratio se mom Sparku.
Kasnije sam "udomio novu pticu". Došao je DJI Mini 4K. Entry Level dron ali lepih mogućnosti. Spada u kategoriju 0, težine 249 grama, poseduje stabilizaciju u tri ose, unapređen način komunikacije dron-kontroler. Spark je i dalje u "eskadrili".
Нема коментара:
Постави коментар