MESTA: Spomen obeležje u Polikastru

U Grčku idem od devedesetih godina, čini mi se da znam svaki kamen i svaku rupu od Evzonija pa na jug... Međutim, spomen obeležje sa desne strane puta od granice ka jugu, nekih 10-15 kilometara, mi je uvek bilo zanimljivo. Kako nikad nisam išao sam, saputnici su, umorni od puta, uvek odbijali da svrate,  pravdajući se time da su umorni i da ćemo svratiti u povratku ili neki drugi put...

Prošle godine sam tu svoju dugogodišnju želju ostvario. Strateško mesto na kome je bila komanda sila Antante za taj deo Solunskog fronta. Pogled - impozantan.

Do spomen kompleksa se dolazi relativno lošim prilaznim putem, samo skretanje sa autoputa je loše obeleženo i puno rupa. Mesta za parkiranje ima, ali nema hladovine, tako da automobil stoji na suncu. Kada se uđe u kompleks, priča je potpuno drugačija.

Hladovina stoletnih stabala, čisto je i uredno, spomenik na kome stoji natpis koji veliča delo naših predaka napisan je na jezicima svih naroda koji su učestvovali u proboju Solunskog fronta:

“Herojskim sinovima Srbije, Francuske, Italije, Velike Britanije i Grčke, koji su se, verni zaveštanjima svojih predaka, borili na ovim mestima i pali za slobodu i svetski mir od 1916. do 1918."

Malo dalje su biste predsednika vlada članica sila Antante,  među kojima je i bista Nikole Pašića.

Autor spomen kompleksa je naš čovek, arhitekta Aleksandar Sekulić a po ideji drugog našeg čoveka i heroja, ratnog pilota Save Mikića. 

Idući kamenom stazom nagore, stiže se do male crkve koja je u vreme naše posete bila zaključana. 

Samo uzvišenje na kome je spomen kompleks, pružalo je odličan pregled bojišta, lako koordinisanje i pravovremeno reagovanje.

Kao radio amater, neka ideja je da u budućnosti, prilikom narednih poseta, održim memorijalnu radio vezu, u čast svim vezistima Velikog rata.